Основна школа 'Вук Караџић' Пожаревац

Фотогалерија Преузимања
 
Насловна
Шта родитељи треба да знају о ПО Е-пошта

Шта родитељи треба да знају о ПО
   Пред сваким младим човеком стоји важна  животна одлука: избор будућег занимања. Истраживања код нас и у свету говоре да неприпремљеност,  прерано или пребрзо донешена одлука,  доводи до крупних грешака у избору,  што често оставља штетне последице на личност (нпр.  неуспех  у  току студија може значајно да утиче на самопоуздање).

Родитељи су најдрагоценији саветници својој деци и треба  да буду упознати са свим важним питањима избора  занимања.

У најранијој, тзв.  припремној фази  професионалне  оријентације,  утицај породице је најзначајнији у поглед у развоја и упознавања особина  личности, способности и интересовања детета и стварања радних навика.

Друга фаза, фаза саветовања при избору  занимања  почиње  у завршним разредима основне  школе. Препоручује се да родитељ и у овој фази  саветују дете само у случајевима када оно показује  очигледне способности и таленте и када постоји велика вероватноћа  да ће у изабраној школи бити успешно. У свим другим случајевима добро је да потраже помоћ  од школе или службе  за  професионалну оријентацију. 

Обично до грешака у вези са избором професије долази  због недовољне објективност и родитеља или због недовољног познавања школа и занимања.

У трећој  фази, праћењу успеха у избору  занимања и школе,  родитељи могу да остваре  што чешћу сарадњу са изабраном школом како би били у стању да контролишу  и прате успешност прилагођавања на нову средину и, евент уално,  пруже детет у помоћ у адаптацији.

Рационалан, стручан,  начин упућивања млад их људи у избору  занимања путем професионалне оријентације  је много успешнији  од стихијског и неконтролисаног избора  занимања. Посебну важност професионална оријентација  има у откривању особина  које могу д а буд у сметња за обављање одабраног занимања (контраиндикација), јер је недостатак или неразвијеност неких особина  поуздан знак  да особа неће  успет и у изабраном зани мању нпр. дете које нема развијене нумеричке способност и (способност оперисања бројевима) не би требало да изабере математичку гиманзију  или факултет из област и природних наука.

Избор школе и занимања  само на основу  жеље ученика  или амбиција родитеља не води правом успеху јер се најбољи успех постиже ако су усклађене способности, интересовања и захтеви изабраног занимања.

Формирање личности и развој  човека  у целини врши се под утицајем:

• наслеђа
• друштвене  средине
• свесних  наст ојања  човека да се развије.

Ако неко нпр. нема повољне диспозиције т ј. таленат, без обзира  на труд који улаже  и добре друштвене прилике  (могућност  похађања музичке  школе) он неће  моћи да развије у великој  мери  своје  музичке способности. Значи,  да би човек  постао врхунски музичар  потребно  је да има наслеђене способности, прилику  за музичко образовање и да свесно  ради на свом музичком формирању.

Родитељи имају на располагању велики  број васпитних мера  како би дете усмеравали у жељеном правцу  развоја: 

• Једна од најприроднијих и најефикаснијих васпитних метода је пример. Успешност ове методе произилази из сугестибилности детета и његове склоности за опонашањем. Властитим примером и указивањем на пример других, родитељи могу помоћи  деци у припреми за избор занимања и укључивања у рад .

• Игра, један од најважнијих  облика  активности на млађим узрастима,  такође представља моћно средство утицаја.  Дете кроз игру, испит ује и развија своје психомоторне способности, јача  вољу  и стиче искуство. На тај начин оно се постепено  припрема за  каснији озбиљан рад . Кроз игру се на каснијим узрастима може  пратити и развој  професионалних преференција.

• Рад као васпитно средство повољно делује  на развој  физичких  особина  детета, његовог мишљења  и емотивног живота, спречава лењост и формира карактер.  Кроз рад  се дете  уводи и у друштвени и производни живот , развија му се осећај  одговорности и смисао  за сарадњу и поштовање људских делатности. За развијање радних навика  код детета важно је да родитељ има правилан однос према раду, поготово према  односу између  физичког и инт електуалног рада чије се границе  применом све савршенијих техничких достигнућа  смањују.  Породица би требала тако да усмерава дете  да оно научи да цени сваки рад,  уколико се он обавља добро. Дете треба  што раније  запошљават и у складу  са његовим физичким и интелектуалним могућностима.  Учење је посебан облик рад а који налаже детету читав  низ обавеза. Међутим, уз учење  пород ица треба  да га ангажује и у другим радним активностима (кућни послови, чување млађе деце и сл.) у оној мери у којој му то школске  обавезе дозвољавају.

Да би рад  на професионалној орентацији имао праве  ефекте потребно  је да дете буде активно у процесу припре ме за избор занимања. За самостално доношење професионалне одлуке њега  треба оспособљавати у ранијој, припремној, фази  подст ицањем на:

• размишљање  о буд ућем зани мању;
• објективније упознавање својих особина;
•  упознавање потреба  друштва за појединим занимањима.

Објаснићемо мало боље шта се подразумева под процесом  упознавања особина  личности детета.

Познавање особина  детета је основни предуслов његове професионалне оријентације  јер се приликом професионалног  саветовања полази  од особеност и појединца,  његових  диспозиција, способности, склоности, интереса, жеља, темперамента, карактера,  радних навика  и здравственог  стања.

Породица може  да упозна  све ове особине детета кроз:

• Игру - Пажљивим посматрањем детета  кроз игру упознаје се његова спретност,  пажња, машта, мишљење, способност  за сарадњу, друшт веност  и сл.
• Остале  активност и у слободном времену  - Род итељи могу да запазе које акт ивност и најдуже заокупљају пажњу  детета, а које акт ивности избегава, на основу  чега  се може закључивати о његовим склоностима и интересовањима
• Домаће задатке - Посматрањем израде домаћих  задатака може се уочит и какве  су нечије  радне навике, колико времена утроши на учење  појединих предмета,  колико ефикасно уме да организује рад, шта му у рад у представља посебну  тешкоћу  итд .

Сви ови подаци могу се допунити разговором, сарадњом са школом, те кроз процес професионалног саветовања.

Указаћемо још само на неке типичне грешке родитеља, које могу да умање  шансе  за правилан избор занимања  њихове  деце:

• Професионална  оријентација се схвата као неважна делатност, родитељ се не ангажује у довољној мери и не сарађује  са д ругим факторима значајним за избор занимања;
• Став да треба започети са припремом за избор занимања тек при крају основне школе;
• Субјективност у оцени способности и других особина детета, било да се оне потцењују или прецењују;

• Подела занимања на вредна и безвредна, при чему се не узимају у обзир интересовања и способност и онога ко их обавља;
• Мишљење да једино родитељи могу добро да познају своје дет е, чак и ако нису у стању да му помогну око доношења професионалне од луке;
• Род итељи сарађују са саветницима за професионалну  оријентацију, али из неповерења прикривају неке чињенице или нетачно приказују ситуацију, чиме доводе у заблуду оне који желе да им по могну;
• Родитељи сматрају да је избором неке школе и ли занимања  једном заувек донесена професионална одлука, па више не воде рачуна о професионално м развоју детета.
• Родитељи себе сматрају немоћн им и мисле да су сви други позванији од њих да се баве питањима професионалне оријентације, па због своје пасивности препуштају дете д угима.

Професионална оријентација  је д уг процес  припреме и прилагођавања и неопходно је да у том процесу учествују сви који могу да утичу на избор,  а нарочит о породица,  која најснажније формира човека  током целог  његовог живота.