|
 Sokobanja smestaj - Jedno mesto, osim ljudi koji ga naseljavaju, prirodnih bogatstava koje poseduje i građevina koje ga odlikuju, čini velikim delom i tka njegovu dušu - upravo istorija. Svaka godina, decenija i vek koji protekne, ljudi koji ostavljaju svoj doprinos ili urušavaju postignuća prethodnih generacija čine jedno mesto onakvim kakvim ga poznajemo u sadašnjosti. Zato, kada želimo da upoznamo neki grad, najbolje je početi sa informisanjem o proteklim vremenima koja su ga oblikovala i učinila baš takvim.
„Sanitas per aquas“ je latinska sentence koja na najbolji način dočarava zašto su banje toliko značajne ljudima u svim krajevima sveta. Tećnja ka ozdravljenju i očuvanju postojećeg zdravlja i vitalnosti je prirodna i usađena ljudima od pamtiveka. Baš zato, razvoj civilizacije se ogleda u velikoj meri i u razvoju zdravstva kao takvog jer ono oslikava tu ljudsku podsvesnu želju za prevazilaženjem smrti. U Starom Rimu postoji duga tradicija kupatila sa lekovitim vodama i kao i na drugim mestima ona su se vremenom menjala i dobijala nešto drugačiju upotrebnu vrednost. Na samim počecima bilo je neosporno da su posmatrana striktno kao mesta za izlečenje, zatim bi se koncept menjao i posmatrana su i kroz prizmu održavanja higijene, da bi na kraju postala dostupna širim slojevima stanovništva kao centri društvenog života i zabave.
Srednji vek nazivaju i mračnim dobom istorije jer je čitav razvoj kulture i civilizacije bio usmeren jedino na religiju a crkva je kroz svoju dokrtrinu određivala sve, od umetnosti, načina života, društveno prihvatljivih kodeksa, održavanja higijene do odnosa prema bolestima. Ovo se izuzetno loše odrazilo na sve banje, koje su postale zapostavljene i zapuštene usled lošeg odnosa crkve prema lečenju uopšte, jer se nije dovodilo u pitanje da o zdravlju i bolesti odlučuje Bog i da je najjači lek – molitva. Još jedan je razlog tome što je srednji vek umalo bio poguban za opstanak banja a taj razlog je - loš odnos u javnosti prema samoj vodi i kupanju kao načinu održavanja higijene. Rimska civilizacija, pod jakim uticajem antike, prihvatila je dosta njenih kulturnih tekovina kao i načina života. Rimljani su gradili sopstvena kupatila na izvorištima termalnih voda, koja su najpre bila namenjena vojsci, kao mesta za oporavak bolesnih i ranjenih kao i za jačanje i odmor zdravih vojnika.  Sokobanja vreme sa izuzetno burnom i bogatom istorijom svakako nije izuzetak od ovog pravila. Nakon mnogo vekova, naseljena još od neolita, ona je opstala, menjala se, prilagođavala pravilima osvajača i uspevala da sačuva svoju jedinstvenost.
Da bi shvatili zašto je ona ovakva kakvom je znamo sada - prirodna riznica mira, lekovitih izvora i živog duha, moramo krenuti sa upoznavanjem onoga što ju je načinilo takvom, njene istorije. Upravo to je i razlog zasto je ovaj deo sajta posvećen istoriji, jer bez istorije ona svakako ne bi postojala danas, makar ne ovakva kakva nam je ostavljena od prethodnih generacija, na uživanje i radost.
Početkom XIX veka stav prema banjama se konačno itrajno menja na bolje. Civilizacija počinje da se okreće nauci, istraživanju, počinje sa sa analizama vode i njenog sastava u svrhu poboljšanja medicinskih tretmana pojedinih bolesti. Javlja se sve prisutnije ubeđenje da u prirodi postoji lek za svaku bolest, samo ga treba pronaći što se prenelo i na izvore lekovite vode koji počinju da se selektivno primenjuju kao terapija za pojedine bolesti u zavisnosti od sastava i specifičnosti samih voda.
Sokobanja mapa je na prvom mestu bila i ostala – banja, koja je kao takva oduvek značila ljudima koji su je posećivali i nastanjivali. Njena suština je da je ona lečilište koje privalči turiste sa svih strana sveta, stoga je neophodno informisati se o istoriji banja kao takvih, kao bi bolje shvatili istorijski kontekst njenog razvoja.
U praskozorju čovečanstva, banje su predstavljale značajna mesta u sferi oporavka i izlečenja. Iako imamo dokaze da su banje bile značajne još u praistoriji, pravim svedočanstvima o njihovom korišćenju smatramo pisane izvore, koji se u Evropi vezuju za Antičku Grčku. U Homerovo doba kupanje je bilo prvenstveno značajno u smislu održavanja lične higijene dok je u doba Hipokrata na njega počelo da se gleda u novom svetlu sa zdravstvenog aspekta. U početku takozvano banjanje je bilo privilegija drušvene elite ali su se vrata javnih kupatila vremenom otvorila i za šire narodne mase.
U doba Humanizma i Renesanse kada je došlo do procvata, nauke, kulture i umetnosti stav prema kupanju se nažalost nije promenio čak je postao još gori. Averzija prema javnim kupalištima je samo porasla jer su ona smatrana mestima širanja bolesti izaraza. Postojala su ipak izvesna mesta u Italiji koja su uspevala da održe pozitivan odnos prema kupanju jer neki antički pisani izvori govore o lekovitosti i blagodetima banja.
Sokobanja apartmani je uz mala odstupanja, u svom razvoju pratila razvoj banja u svetu u zavisnosti od istorijskih okolnosti koje su diktirale odnos prema njima. Kroz šaroliku prizmu posmatranja banja kroz istoriju, konačno se došlo do savremenog koncepta banja tako da se počinje sa izgradnjom objekata za smeštaj turista i objekata za smeštaj obolelih, grade se i sportski centri, centri namenjeni društvenim manifestacijama, kulturi i zabavi… Jedna od reprezentativnih i najglamuroznijih banja u Evropi bila je banja Baden u Nemačkoj koja je postala centar okupljanja umetnika i pripadnika najuticajnijih slojevadruštvenih slojeva. Banje su zadržale status mesta za oporavak i relaksaciju i do danas, iako su u svom razvoju imale više padova i uspona od kojih je poslednji usledio nakon II svetskog rata. |
Промоције 
